Poslednjih 200 godina primena novih tehnologija igrala je vodecu ulogu u spektakularnom rastu i transformaciji strukture razvijenih, a u novije vreme, i manje razvijenih zemalja. Inicijalne promene u tehnološkom domenu ne mogu se odvojeno posmatrati od promena ekonomskog i društvenog sistema. Dugorocne implikacije tehnoloških promena, posebno njihov uticaj na zaposlenost i zarade bili su predmet interesovanja od samog pocetka intenzivnijeg tehnološkog razvoja i industrijalizacije. Kao ilustrativni primer može da se navede ekstremni slucaj ocajnih i razgnevljenih tekstilnih radnika u Notingemu u Engleskoj koje je vodio Net Lud, a koji su razarali tek postavljene, nove mašine za pletenje za koje su smatrali da ugrožavaju njihovu egzistenciju. S obzirom na znacaj koji promene u domenu tehnologije imaju za razvoj i promene organizacije u celini, pitanja uspešnog upravljanja dinamikom tehnologije u preduzeću u žiži su interesovanja celovite problematike upravljanja promenama. Menadžment tehnologije i razvoja, strateški pristup tehnološkom menadžmentu, predstavljaju oblasti od posebnog interesovanja savremene naucne teorije i prakse organizacije i menadžmenta.
Posebna naučna disciplina Menadžment tehnologije i razvoja, svoje korene nalazi u ekonomskoj nauci, analizi tehnološkog procesa, teoriji tehnoloških inovacija, modelima naucno-istraživackog rada i razvoja, koji se tu razvijaju. Njene osnove nalaze se i u inženjerskim naukama, fundamentalnim postavkama i znanjima o tehnologijama proisteklim iz osnova fizike, hemije, inženjerske mehanike, mašinstva. Svoj puni smisao i razvoj, disciplina Menadžment tehnologije i razvoja nalazi u okvirima organizacionih nauka, menadžment nauke u okviru koje se nalazi osnov za multidisciplinarni pristup, za teorijsko i prakticno sagledavanje i rešavanje problema tehnologije, procesa, proizvoda i informacionih tehnologija, polazeci pre svega od savremenih proizvodnih tehnologija i tehnoloških sistema u proizvodnji. Prihvatanje i primena novih tehnologija iziskuje suštinske promene organizacije i upravljanja u preduzecu. Pokazatelji govore o tome da su mnoge organizacije zakljucile da ne samo i jedino tehnologija, vec i upravljanje i organizacija predstavljaju kriticne faktore za uspešnost njihovog sveukupnog tržišnog nastupa i uspešnosti u poslovanju
Dok su 1985-ih menadžeri svoje snage usmeravali ka rešavanju “hardverskih pitanja”, oni sada smatraju da je “softverska strana” kriticna u ostvarivanju integralno uspešnog preduzetnickog napora. Ono se može uporediti sa svojevrsnim prelaskom od kvantitativnog ka kvalitativnom aspektu menadžmenta. Utoliko disciplina “menadžment tehnologije” sve više i sama postaje interdisciplinarna. Oblast tehnološkog menadžmenta i menadžmenta tehnologije obuhvata razlicite discipline i zasniva se na integrativnom pristupu menadžmentu u celini. Prema Zadacima u menadžmentu tehnologijom koju je ustanovio Nacionalni savet za istraživanja u SAD 1987. godine: “Upravljanje (novim) tehnologijama povezuje inženjerstvo, tehnicke nauke i discipline u okviru menadžmenta, usmerene ka problemima upravljanja, razvoja i primene tehnoloških potencijala da bi se oblikovali i ostvarili strateški i operativni ciljevi organizacije”. Menadžment tehnologije i razvoja se u suštini zasniva na sistemskom pristupu koji pravi distinkciju izmedu: 1. anticipiranja, predvidanja pravaca i potreba za tehnološkim razvojem u buducnosti. Tu se razmatraju procesi nabavke (izbora i/ili razvoja) novih tehnologija; 2. implementacije, konkretnih rezultata u primeni tehnologija u praksi. Tu se misli na operaciona pitanja i organizacione faktore relevantne za uspešnu primenu novih tehnologija.