Da li ste znali da skoro polovina svetske populacije živi u gradovima? Do 2050. godine, smatra se da će ovaj podatak porasti na čak dve trećine. Imajući u vidu ovo saznanje, postavlja se pitanje: Kako upravljati rastom gradske populacije i obezbediti održiv život u gradovima?

Barcelona – Smart City 3.0 
(Izvor: URBANHUB people sharing cities)

Odgovor leži u projektovanju pametnih gradova – urbanih područja koja koriste pametne tehnologije, kao što su IoT (Internet of Things) i velike baze podataka (Big Data), koje se baziraju na održivosti, ekonomskoj, ekološkoj, ali i društvenoj. Samo spoj ova tri pojma dovodi do kontinualnog poboljšanja i efikasnosti – što je i osnovni cilj jednog pametnog grada poput Amsterdama, Osla, Singapura, Londona, San Franciska i Barselone.

Tačna definicija pametnog grada ne postoji, ali možemo se poslužiti slikovitim prikazom arhitekte iz Singapura, Cheong Koon Hean, koja je prilikom TEDtalk izlaganja uporedila pametan grad sa ljudskim organizmom: „Pametan grad funkcioniše kao ljudsko telo. Imamo zgrade i građevine u kojima se odigravaju svakodnevne aktivnosti, poput mišića i organa. Imamo zelene površine i parkove, koji pomažu gradu da diše, kao što to pluća čine za čoveka. Imamo sve puteve koji omogućavaju nesmetani transport ljudi i vozila, poput vena u našem organizmu. Takođe, znamo da ljudsko telo ima 5 čula, koja šalju informacije našem nervnom sistemu i upućuju nas na prilagođavanje okolini. Analogno tome, pametan grad ima sistem senzora koji prikupljaju i šalju podatke u velike baze podataka, koje omogućavaju da grad kontinualno uči o okolini i samim tim joj se prilagođava.“

Atribut „pametan“ dolazi zaslužno – zaštitni znak ovih gradova su upravo sistemi senzora koji prikupljaju i povezuju najrazličitije vrste informacija potrebnih za upravljanje gradom, i upravo na osnovu tih informacija, prilagođavaju sistem funkcionisanja grada njegovim građanima. Ove informacije skladište se u  bazama podataka, na osnovu kojih se prave aplikacije za pametne telefone, koje su dostupne svim građanima za besplatno korišćenje. Putem ovih aplikacija, stanovnici jednog grada se mogu u svakom momentu upoznati sa dešavanjima i aktuelnostima u gradu.

Evo nekoliko primera karakteristika pametnog grada:

  • Ukoliko žurite u grad i vozite se kolima – ne morate kretati ranije zbog traženja slobodnih parking mesta, jer aplikacija, zahvaljujući sistemu senzora za parking mesta, sama navodi na ona mesta koja su slobodna u realnom vremenu;
  • Štaviše, retko će se desiti situacija da se zaglavite u gužvi – semafori se prilagođavaju u zavisnosti od situacije u saobraćaju, ali i ukoliko je u nekoj ulici došlo do zastoja, aplikacija će upozoriti da upravo nju izbegavate;
  • Redovi vožnje javnog prevoza se prilagođavaju u odnosu na mesto i vreme najvećih koncentracija putnika – tako da ne morate da brinete da li je gužva u autobusu ili ga neće biti kada stignete na stanicu. Svi podaci će biti dostupni na aplikaciji;
  • Kontejneri nikada nisu prepuni i gradom se ne širi nečistoća – zahvaljujući senzorima, gradske službe čistoće uvek imaju uvid u količinu otpada koji se nalazi u svakom kontejneru;
  • Ne morate brinuti o zagađenosti vazduha – grad ima ugrađen sistem senzora za merenje nivoa štetnih materija u vazduhu, te ukoliko je potrebno, šalju signale za mere koje je potrebno preduzeti.

Sistem upravljanja svim ovim informacijama je izuzetno kompleksan, i samim tim, zahteva stručnjake iz najrazličitijih naučnih oblasti. Tako u Singapuru, đake još u predškolskom uzrastu obučavaju osnovama informacionih tehnologija. Ovakvi gradovi zahtevaju inovativnost, te predstavljaju koncentraciju startapa i inkubatora koji pospešuju njihovo poslovanje, ali i prate razvoj mladih i talentovanih ljudi. Oni su  često nazivani i gradovima znanja i učenja. Uz to, koncept pametnog grada se vezuje za pristupačnost, kvalitet i inovativnost u oblastima državne uprave, zdravstvenog i obrazovnog sektora.

Pojam pametnog grada vezuje se i za obnovljive izvore energije, ali i za pozitivan uticaj na klimatske promene. Od solarnih panela, LED uličnih svetiljki koje se uključuju na senzore, sistema za prikupljanje kišnice, pa do velikih zelenih površina, vertikalnih i zajedničkih bašta, kao i proširenih biciklističkih staza – ovi gradovi odišu znakom održivosti, podsećajući svoje stanovnike da troše manje energije. Upravo se i termin „pametan grad“ pronalazi u sve većoj upotrebi sa rastom svesti o uticaju klimatskih promena.

City in a Garden,
(Izvor: matadornetwork.com, Singapore’s Gardens by the Bay)

Pametan grad donosi mnoge benefite za svoje građane, ali i za njihovu okolinu. Suočavajući se s vremenom u kome je zastupljeno mišljenje da čovek postaje rob tehnologije, na primeru pametnih gradova se može učiti da nam ona itekako može i koristiti, poboljšavajući kvalitet života ne samo pojedinca, već i čitave zajednice.

Korisni Linkovi: