BLOCKCHAIN. Verovatno ste do sada čuli da je ovu reč pomenuo neko od vaših prijatelja, kolega, a možda čak i neko od vaše rodbine. Mada, i ako niste ne brinite se, niste puno propustili. Pre nego što uronimo u plićak onoga što je blockchain-a hajde prvo da kažemo šta to u stvari nije:

  1. Blockchain nije programski jezik , možda zvuči kao da jeste, ali nije,
  2. Blockchain nije neki framework za JavaScript,
  3. Blockchain nije kriptovaluta,
  4. Blockchain se ne može namazati na hleb, ali i ne zvuči ukusno, tako da ne znam ko bi to probao. 😊

Kada smo iole raščistili šta blockchain nije, da vidimo šta to jeste Blockchain.

Za Blockchain, ili kako mu i ime samo kaže „Lanac blokova“, mogu sa sigurnošću da kažem da je to nova tehnologija koja će ostaviti svoj pečat na 21. vek. Najraniji zapis o želji da se primeni ova tehnologija datira čak u 1991. godini kada su  Stuart i Scott Stornetta želeli da implementiraju sistem koji će obezbediti da se jednom postavljene vremenske oznake digitalnog dokumenta (Document timetamps) više neće moći da promeniti. Međutim, do konkretne primene te revolucionarne tehnologije je došlo tek u 2009. godini, kada je Satoshi Nakamoto (još uvek se razmatra da li je to jedna osoba ili grupa ljudi) došao na ideju da kreira Bitcoin (kriptovalutu).

    Kako Blockchain zapravo funkcioniše:

    Kao što smo već pomenuli, Blockchain je u suštini lanac blokova, gde svaki blok u sebi sadrži neke podatke, svoj indeks, hash vrednost prethodnog bloka, itd. Možemo reći da je za razumevanje blockchain-a bitno da razumete tri osnovna stuba na kojima je on zasnovan, naravno nećemo sada ulaziti u njihove detalje jer bi mogao dobar seminarski rad da se napiše na tu temu. Oni su:

    • Decentralizacija,
    • Nepromenljivost, i
    • Transparetntnost.

     1) DECENTRALIZACIJA

    Da li znate kako sada radi bilo koja baza podataka? Ako ne znate nema problema. Ukratko, svi podaci se skladište na jednom mestu i to predstavlja centralizovan sistem. Naravno, iz toga sledi da vi imate poverenje u tu kompaniju ili entitet da će podaci biti isti kakvi ste ih vi ostavili tamo na skladištenje. U slučaju da ih potražite nazad zbog neke analize ili čega god, tu dolazimo do nekoliko problema koji mogu da se pojave, poput, na primer, napada na tu bazu podataka, krivotvorstvo podataka od strane njenog vlasnika, i mnogi drugi. Šta bi se desilo ako bi jednostavno uklonili ovaj entitet koji čini mrežu centralizovanu? Dobili bismo decentralizovan sistem, podaci se ne bi skladištili na jednom mestu, i, u suštini, svi članovi mreže bi posedovali informacije. Ako biste hteli da razmenite informacije sa nekim ko je član te mreže, mogli biste to da uradite bez potrebe za posrednikom. Ovo je glavna ideja iza kreiranja Bitcoin-a: mogućnost da vi i samo vi imate kontrolu nad vašim novcem, i da ga možete slati bez potrebe da on prvo prođe preko banke (posrednika).

    2) NEPROMENLJIVOST

    Sledeća ideja koja stoji iza blockchain-a, ako ne i osnovna je nepromenljivost. To znači da neki podaci jednom kada se zabeleže na nekom bloku više nikada ne mogu da se promene. Kako je to moguće, pitate se? Pa veoma je jednostavno kad se posmatra sa strane i ne zalazi u detalje. Svaki podatak pre nego što se unese na bilo koji blok mora da prodje kroz hash funkciju koja će vratiti neku nasumičnu 256-bitnu vrednost, bude verifikovan od strane većine mreže i tek onda upisan na blok. 

    Ako bi neko izvršio i najmanje promene nad podacima nad bilo kojim od blokova, došlo bi do velikih odstupanja prilikom provlačenja tih podataka kroz hash funkcije, radi provere validnosti bloka i samim tim bi došlo do „Efekta lavine“. To je efekat gde bi svaki sledeći blok nakon bloka u kom je promenjena vrednost podataka bio nevaljan odnosno došlo bi do odstupanja u hash vrednosti i ti blokovi bi mogli da se odbace kao „loši“.

    3) TRANSPARENTNOST

    Jedno od veoma zanimljivih i često loše protumačenih ideja blockchain-a jeste transparentnost. Postoje razna mišljenja koja se međusobno potiru. Imamo sa jedne strane ljude koje misle da ova tehnologija omogućava potpunu anonimnost, pak drugi kažu da je ona potpuno transparentna. Ovu dilemu je najbolje objasniti na primeru razmene kriptovalute. Na primer, ako pogledate Aninu istoriju transfera nigde nećete naći nešto nalik:

    „Ana je poslala 1 BTC Petru“

    Već imate sledeće,

    „DEA210F058B407DB5C1B5EA89B2E42A57221C003DBA55E2F1776A75A3254D386 je poslala 1 BTC E017E4682BD7972FF87AB65738AD9F0739AA83BAD4368D6D94E9E3DBA2BCA93B“

    Iako je identitet iza ove vrednosti sakriven vi možete da vidite svaku transakciju koju je osoba iza ove „javne adrese“ napravila, tako da je ovo neki nivo transparentnosti transakcija? Možete da vidite koliko bi bilo korisno da se koristi ova mlada tehnologija u finansijama?

    PRIMENA BLOCKCHAIN-a

    Sada kada imamo neku osnovu za razumevanje blockchain tehnologije možemo primetiti da se ona može primeniti skoro u bilo kojoj sferi našeg života. Počevši od zdravstva, finansija, prehrambene industrije pa čak i u automobilskoj industriji. Pun kapacitet ove moćne tehnologije još uvek nije u potpunosti iskorišćen. Ona se ponaša kao živi entitet, non-stop se razvija i napreduje, i ne vidi joj se kraj, bar ne u skorije vreme.

    Ako mislite da ste zakasnili, ne brinite se, još uvek imate dosta vremena da se priključite ljudima koji uveliko koriste ovu tehnologiju, jer, verujte mi, ona je mlada, tako da i niste mnogo toga propustili. Ukoliko vas interesuje, nemojte odlagati vaš početak. Što pre počnete veće su vam šanse da budete prvi koji će naći način da je primeni u nekoj sferi našeg života gde do sada nije primenjena. Ako vam je ovo izgledalo bar malo zanimljivo mnogo mi je drago. Ako želite da popričamo na bilo koju temu vezanu za blockchain, slobodno se javite. Ja sam samo jedan od entuzijasta koje je blockchain privukao, a ima nas puno.

    Korisni linkovi: